O čokoladi

Premier čokolada

Da li znate

Da se u Svetu godišnje proizvede oko 4 miliona tona semena kakaovca koje će daljom obradom dati najrazličitije čokolade i čokoladne proizvode, od onih za široku potrošnju do luksuznih i čak skupocenih?

Da je tržište čokolade vredno preko 80 milijardi dolara, a kakaovac i čokolada obezbeđuju sredstava za život za oko 50 miliona ljudi širom Sveta? Međutim, proizvodnja i potrošnja, a ni zarada, nisu ravnomerno raspoređeni…

Da iako je postojbina kakaovca američki kontinent, od ukupne svetske proizvodnje semena oko 70% stiže iz zapadne i srednje Afrike, uglavnom sa oko 2 miliona malih porodičnih plantaža? Da se kakaovac gaji u tropskim i suptropskim predelima Afrike, Amerike i Azije, ali se skoro polovina semena primarno obradi (proizvodnja čokoladne mase, kakaoa i kakao-butera) u Evropi, uglavnom u Holandiji i Nemačkoj?

Da najveći ljubitelji čokolade na Svetu žive u Švajcarskoj gde se godišnje po glavi stanovnika potroši nešto preko 10 kg, a najmanje je privlačna Brazilcima gde je ta količina oko 1 kg?

Da stanovnici Evrope i Sjedinjenih Američkih Država prosečno godišnje pojedu 1700, odnosno 1300 grama čokolade, dok stanovniku u Africi pripada samo 150 grama?

Da od oko dve trećine afričkog kakaovca skoro polovina potiče sa plantaža Obale Slonovače? Na ovakav raspored ne utiču samo povoljni klimatski uslovi, već i izuzetno jeftina radna snaga…

Premier čokolada

Istorija čokolade

1900. p.n.e. – Narod Olmeka je prvi pio čokoladu, a spravljali su je od semena kakaovca koji su već gajili na plantažama.

1300. p.n.e. – Prvi put se pojavljuje reč kakaua (kakao), koja se gotovo nepromenjena održala do danas, a koju su Olmeci koristili kao plod kakaovca.

600. p.n.e. – U narodu Maja čokolada se pila sa bogatom penom dobijenom uduvavanjem vazduha u unutrašnjost specijalne posude.

250. – Maje su koristile čokoladu u ritualima i ceremonijama, a pored kraljeva mogli su da je piju samo privilegovani pripadnici viših društvenih slojeva.

600. – Maje su trgovale semenom kakaovca menjajući ga, između ostalog, i za dragoceni opsidijan od koga su pravili različite predmete.

750. – Maje su počele da penu od čokolade prave pretakanjem iz jedne posude u drugu.

900. – Narod Tolteka je nasledio majanske gradove i preuzeo majansku religiju, a vrlo brzo i običaj ispijanja čokolade.

1375. – Narod Asteka je naselio područja na kojima su do tada živeli Maje i Tolteci i od njih preuzeo običaj pijenja čokolade.

1450. – U razvijenoj astečkoj trgovini postojala je klasa trgovaca hodača, zahvaljujući kojima je seme kakaovca dospevalo i u Severnu i Južnu Ameriku.

1517. – Španci su prvi put probali čokoladu, ali im se ona uopšte nije dopala, jer je za njihov ukus bila suviše gorka i tamna, a pena neprijatna.

1519. – Veruje se da je te godine kralj Montezuma II ugostio Ernana Kortesa, osvajača astečkog kraljevstva i poslužio čokoladom.

1538. – Evropljani su prvi put zvanično bili posluženi čokoladom, i to u zlatnim peharima, na španskom banketu u Meksiko Sitiju.

1544. – Dominikanski monasi su iz Meksika u Španiju prvi doneli semenke kakaovca, kao dar princu Filipu.

1569. – Papa Pije V je odobrio pijenje čokolade za vreme posta, što su podržale i pape u narednih 190 godina.

1585. – U Španiju je iz luke Verakruz (Meksiko) stigao prvi komercijalni tovar semenki kakaovca.

1609. – Huan de Barios je napisao u Meksiku prvu knjigu o čokoladi: Libro en el cual se trata del chocolate.

1615. – Čokoladu je na francuski dvor donela španska princeza Ana od Austrije, koja se udala za kralja Luja XIII.

1657. – U Londonu je otvorena prva „Kuća čokolade“, u kojoj se služila topla čokolada.

1705. – U Parizu je objavljen prvi recept za pripremanje čokolade sa mlekom umesto sa vodom (Pierre Masson – Le parfait cafetier).

1730. – Počinje mehanizovano usitnjavanje semenki kakaovca.

1753. – Švedski botaničar Karl Line je dao naučno ime kakaovcu – theobroma cacao

1828. – Holanđanin Kaspar van Huten je izmislio presu za razdvajanje kakao butera od kakao praha i time izazvao prekretnicu u pripremanju čokolade.

1900. – Švajcarska je od Španije preuzela vodeću ulogu u čokoladnom svetu.

XX vek

1912. – Žan Nojhaus mlađi je napravio prvu punjenu čokoladu koju je nazvao PRALINA.

1925. – Otvorena je Njujorška berza čokolade.

Premier čokolada

1996. – Kompanija Art-Ival iz Beograda počela sa proizvodnjom čokoladnih dražeja Premier

XXI vek

2010. – Otvorena prva Galerija čokolade Premier u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu.

2011. – Otvorena druga Galerija čokolade Premier na Obilićevom vencu u Beogradu.

2012. – Prva Galerija čokolade Premier prebačena iz Bulevara kralja Aleksandra u Mercator centar na Novom Beogradu.